Библиотека / Акафисты / Акафист Никону Радонежскому / Кондак 11

Кондaкъ №i

Пёніе всеумилeнное прин0симъ ти2, џтче нjкwне, взирaюще на твоE бGоуг0дное и3 слaвное житіE. Познaвъ прехождeніе и3 тщeтность врeменнагw мjра сегw2, чeсти и3 земнhz слaвы не и3скaлъ є3си2 по зaповэди своегw2 ўчи1телz, но прeжде всегw2 и3мёлъ є3си2 стрaхъ б9ій и3 пaмzть смeртную, смирeніе же съ покорeніемъ, п0стъ и3 мlтву. Страннолю1біz не забывaлъ є3си2, поминaz пaче всегw2 чaсъ смeртный и3 втор0е пришeствіе. Мh же взирaюще на w4бразъ твоегw2 ди1внагw житіS, въ рaдованіи поeмъ бGу чlвэколю1бцу: Ґллилyіа.