Библиотека / Акафисты / Акафист Иову Почаевскому / Икос 4

Јкосъ д7

Услhшаша и3 ўразумёша сeрдцемъ и душeю и4ноцы почaевстіи преизбhточествующій въ тебЁ и3ст0чникъ блгодaти б9іz, џ§е нaшъ јwве, ћкw сицевaго тS настaвника ѕэлw2 подви1жна и3 и3скyсна бlговоли и3мёти прес™az бцdа во своeй, нб7си2 под0бzщейсz, њби1тели: тёмже џбщимъ молeніемъ со слезaми ѓбіе во и3гyмена себЁ постaвиша тS, взывaюще ти2:

Рaдуйсz, грaде, верхy горы2 стоsй и3 из8wби1луzй вhшними добрHтами. Рaдуйсz, сокр0вищнице, богатsщаz нaсъ дух0вными би1серы. Рaдуйсz, ст0лпе, ўказyzй пyть прaвый хотsщымъ њбрэсти2 є3гw2. Рaдуйсz, свэти1ло, на зaпадэ рwссjи въ просвэщeніе нaше возсіsвшее. Рaдуйсz, по слэдaмъ всебlжeннагw fеод0сіа кіевопечeрскагw џбщихъ жи1тій на горЁ почaевстэй первоначaльниче.

Радуйсz, јwве, преслaвный ўг0дниче бжій, и3 њби1тели почaевскіz ўкрашeніе.