Библиотека / Каноны / Канон покаянный к Богородице / Песнь 6

Пёснь ѕ7

Їрм0съ: Житeйское м0ре воздвизaемое зрS напaстей бyрею, къ ти1хому пристaнищу твоемY притeкъ, вопію1 ти: возведи2 t тли2 жив0тъ м0й, многомлcтиве.

ЖитіE моE блyдно, душA моS сквернaва, и3 жив0тъ вeсь њкаsненъ, тёло же моE всE во ѕлhхъ лю1тэ њкалsхъ. Тёмже потщи1сz дв7о, помощи1 ми.

Конeцъ предстA, и3 не терплю2, бlгaz. С0вэсть њбличaетъ мS: предстоsтъ бо ми2 дэ‰ніz лук†ваz, и3 житіS блyдное: и3 суди1ща ўжасaюсz сн7а твоегw2, чcтаz.

Пл0ти моеS разжжeніе, рэкA џгненнаz стрaшна и3 неугаси1ма ждeтъ вои1стинну, и3 чeрвь неусыпazй: но ўгаси2 ми2 сі‰ мlтвами твои1ми, пречcтаz.

Нhнэ трeпетомъ њдержи1мь є4смь, бlгaz: и3 ўжасaюсz лукaвагw ловлeніz. Прeжде бо концA х0щетъ мS тли1тель ўби1ти, держa мz ћкw плэнeна всего2, и3 нaга добродётелей.