Библиотека / Каноны / Канон в вечер понедельника / Песнь 6

Пёснь ѕ7

Їрм0съ: Житeйское м0ре воздвизaемое зрS напaстей бyрею, къ ти1хому пристaнищу твоемY притeкъ, вопію1 ти: возведи2 t тли2 жив0тъ м0й, многомлcтиве.

Поми1луй мS б9е, поми1луй мS.

ЖитіE на земли2 блyднw пожи1хъ, и3 дyшу во тьмY предaхъ: нhнэ ќбw молю1 тz, млcтивый вLко: свободи1 мz t раб0ты сеS врaжіz, и3 дaждь ми2 рaзумъ, твори1ти в0лю твою2.

Поми1луй мS б9е, поми1луй мS.

Кто2 твори1тъ таков†z, ћкоже ѓзъ; ћкоже бо свиніS лежи1тъ въ калY, тaкw и3 ѓзъ грэхY служY: но ты2 гDи, и3ст0ргни мS t гнyса сегw2, и3 дaждь ми2 сeрдце, твори1ти зaпwвэди тво‰.

Поми1луй мS б9е, поми1луй мS.

Воспрzни2 њкаsнный человёче къ бGу, воспомzнyвъ сво‰ согрэшє1ніz, припaдаz ко творцY, слезS и3 стенS: т0й же ћкw млcрдъ, дaстъ ти2 ќмъ, знaти в0лю свою2.

Прес™az бцdе, сп7си2 нaсъ.

ЖитіE моE блyдно, душA моS сквернaва, и3 жив0тъ вeсь њкаsненъ, тёло же моE всE во ѕлhхъ лю1тэ њкалsхъ: тёмже потщи1сz дв7о, помощи1 ми.

Прес™az бцdе, сп7си2 нaсъ.

Конeцъ предстA, и3 не терплю2, бlгaz: с0вэсть њбличaетъ мS: предстоsтъ бо ми2 дэ‰ніz лук†ваz, и3 житіS блyдное: и3 суди1ща ўжасaюсz сн7а твоегw2, чcтаz.

Прес™az бцdе, сп7си2 нaсъ.

Пл0ти моеS разжжeніе, рэкA џгненнаz стрaшна и3 неугаси1ма ждeтъ вои1стинну, и3 чeрвь неусыпazй: но ўгаси2 ми2 сі‰ мlтвами твои1ми, пречcтаz.

Прес™az бцdе, сп7си2 нaсъ.

Нhнэ трeпетомъ њдержи1мь є4смь, бlгaz: и3 ўжасaюсz лукaвагw ловлeніz: прeжде бо концA х0щетъ мS тли1тель ўби1ти, держa мz ћкw плэнeна всего2, и3 нaга добродётелей.

С™hй ѓгGле б9ій, храни1телю м0й, моли2 бGа њ мнЁ.

Пречcтн0е и3 бlгоухaнное сhй мЂро, не гнушaйсz моеS смрaдности, не tступи2 t менE дaже до концA: но неtстyпенъ бyди мнЁ храни1тель при1снw: и3 с0лнце бо, мэстA сквє1рнаz преходS, не њсквернsетсz.

С™hй ѓгGле б9ій, храни1телю м0й, моли2 бGа њ мнЁ.

Невещeственнэ ћкw чи1стъ и3 невещeственъ, предстоS чcтому и3 невещeственному: и3 къ томY стzжaвъ богaтное дерзновeніе и3 присвоeніе, того2 моли2 прилёжнw, дyшу мою2 сп7сeну даровaти ми2.

С™hй ѓгGле б9ій, храни1телю м0й, моли2 бGа њ мнЁ.

Да покрhетъ срaмъ и3 стyдъ, ст{днаz и3 смр†днаz и3 мр†чнаz ли1ца вр†жіz, є3гдA смирeннаz моS душA t тёла распрzгaетсz: тyюжде да покрhютъ, настaвниче м0й, свBтлаz тво‰ и3 пресщ7є1ннаz кри1ла.

Кrти1телю сп7сов їwaнне, моли2 бGа њ нaсъ.

Глaсъ сл0ва проповёдавый, всёхъ глaсы воспріeмъ, проси2 грэхHвъ прощeніе даровaти, и5же вёрою пою1щымъ тS.

Кrти1телю сп7сов їwaнне, моли2 бGа њ нaсъ.

Сокрушeніе души2 моеS и3сцэли2, и3 грэхHвъ брeмz разрэши2, и3 пaче надeжди сп7си1 мz, мlтвами твои1ми бlжeнне п®тeче.

Слaва: Ї}са, є3г0же рук0ю твоeю кrти1лъ є3си2 п®тeче, моли2, руки1 мz и3збaвити грэхA, взимaюща къ немY рyцэ при1снw всеслaвне.

И# нhнэ: Дремaніемъ лёностнымъ њдержи1мь є4смь, с0нъ грэх0вный тzготи1тъ сeрдце моE: твои1мъ пречcтаz, бдённымъ ходaтайствомъ воздви1гни и3 сп7си1 мz.