Библиотека / Каноны / Совмещенный канон / Песнь 7

Пёснь з7

Їрм0съ: Росодaтельну ќбw пeщь содёла ѓгGлъ прпdбнымъ nтрокHмъ, халдє1и же њпалsющее велёніе б9іе, мучи1телz ўвэщA вопи1ти: бlгословeнъ є3си2, б9е nтє1цъ нaшихъ.

ГDу ї}су хrтY:

Поми1луй мS, б9е, поми1луй мS.

Не надёйсz, душE моS, на тлённое богaтство, и3 на непрaведное собрaніе, вс‰ бо сі‰ не вёси комY њстaвиши, но возопjй: поми1луй мS, хrтE б9е, недост0йнаго.

Поми1луй мS, б9е, поми1луй мS.

Не ўповaй, душE моS, на тэлeсное здрaвіе, и3 на скоромимоходsщую красотY: ви1диши бо, ћкw си1льніи и3 младjи ўмирaютъ, но возопjй: поми1луй мS, хrтE б9е, недост0йнаго.

Поми1луй мS, б9е, поми1луй мS.

Воспомzни2, душE моS, вёчное житіE, цrтво нбcное, ўгот0ванное с™ы6мъ, и3 тьмY кромёшнюю, и3 гнёвъ б9ій ѕлы6мъ, и3 возопjй: поми1луй мS, хrтE б9е, недост0йнаго.

Прес™az бцdе, сп7си2 нaсъ.

БGор0диченъ: Припади2, душE моS, къ б9іей м™ри, и3 помоли1сz т0й, є4сть бо ск0раz пом0щница кaющымсz, ўм0литъ сн7а хrтA бGа, и3 поми1луетъ мS недост0йнаго.

Прес™ёй бцdэ:

Прес™az бцdе, сп7си2 нaсъ.

Нaше сп7сeніе ћкоже восхотёлъ є3си2, сп7се, ўстр0ити, во ўтр0бу дв7ыz всели1лсz є3си2, ю4же мjру предстaтельницу показaлъ є3си2: nтє1цъ нaшихъ б9е, бlгословeнъ є3си2.

Прес™az бцdе, сп7си2 нaсъ.

Воли1телz млcти, є3г0же родилA є3си2 м™и чcтаz, ўмоли2, и3збaвитисz t прегрэшeній и3 душeвныхъ сквeрнъ, вёрою зовyщымъ: nтє1цъ нaшихъ б9е, бlгословeнъ є3си2.

Прес™az бцdе, сп7си2 нaсъ.

Сокр0вище сп7сeніz, и3 и3ст0чникъ нетлёніz, тS р0ждшую, и3 ст0лпъ ўтверждeніz, и3 двeрь покаsніz зовyщымъ показaлъ є3си2: nтє1цъ нaшихъ б9е, бlгословeнъ є3си2.

Прес™az бцdе, сп7си2 нaсъ.

Тэлє1сныz слaбwсти, и3 душє1вныz недyги, бGороди1тельнице, люб0вію приступaющихъ къ кр0ву твоемY дв7о, и3сцэли1ти спод0би, сп7са хrтA нaмъ р0ждшаz.

ЃгGлу храни1телю:

С™hй ѓгGле б9ій, храни1телю м0й, моли2 бGа њ мнЁ.

Млcтивъ бyди ми2 и3 ўмоли2 бGа, гDнь ѓгGле: и3мёю бо тS застyпника во всeмъ животЁ моeмъ, настaвника же и3 храни1телz, t бGа даровaннаго ми2 во вёки.

С™hй ѓгGле б9ій, храни1телю м0й, моли2 бGа њ мнЁ.

Не њстaви въ пyть шeствующіz души2 моеS nкаsнныz ўби1ти разб0йникwмъ, с™hй ѓгGле, ћже ти2 t бGа преданA бhсть непор0чнэ: но настaви ю5 на пyть покаsніz.

Слaва nц7Y, и3 сн7у, и3 с™0му д¦у.

Всю2 посрaмлену дyшу мою2 привождY t лукaвыхъ ми2 пHмыслъ и3 дёлъ: но предвари2, настaвниче м0й, и3 и3сцэлeніе ми2 подaждь бlги1ми п0мыслы, ўклонsти ми сz всегдA на пр†выz стєзи2.

И# нhнэ, и3 пrнw, и3 во вёки вэкHвъ. Ґми1нь.

Премyдрости и3сп0лни всёхъ и3 крёпости б9eственныz, v3постaснаz премyдросте вhшнzгw, бцdы рaди, вёрою вопію1щихъ: nтє1цъ нaшихъ б9е, бlгословeнъ є3си2.