Библиотека / Акафисты / Акафист иконе "Знамение" (Курская-Коренная) / Икос 12

Јкосъ в7i

Поeмъ тS, величaемъ тS, поклонsемъ ти сz, гпcже пречcтаz, сhтости похвaлъ твои1хъ tню1дь не знaюще, и3 припaдающи пред8 чтcнhмъ твои1мъ џбразомъ, ўми1льнw взывaемъ ти2 си1це:

Рaдуйсz, дyшъ нaшихъ сладчaйшаz весно2. Рaдуйсz, сердeцъ нaшихъ свэтлёйшее ќтро. Рaдуйсz, высото2 недомышлsемаz. Рaдуйсz, слaво неувzдaемаz. Рaдуйсz, бlжeнство нескончaемое. Рaдуйсz, бlгосте неизсzкaемаz. Рaдуйсz, весeліе неизречeнное. Рaдуйсz, вои1стину є3ди1на пребlгословeннаz. Рaдуйсz, превhше всeй твaри превознесeннаz. Рaдуйсz, въ житіи2 сeмъ нaсъ заступaющаz. Рaдуйсz, въ чaсъ смeртный вёрныz срётающаz. Рaдуйсz, ћкw и3 на стрaшномъ сyдищи сп7сaеши на тS ўповaющіz.

Рaдуйсz, вLчице, знaменіz млcти твоеS мjру пrнw kвлsющаz.