Библиотека / Акафисты / Акафист Ксении Петербургской / Икос 9

Јкосъ f7

Вэт‡z суемyдрєнныz разумёти не м0гутъ, кaкw ты2 безyміемъ свои1мъ безyміе мjра сегw2 њбличи1ла є3си2, и3 нeмощію своeю си6льныz и3 крBпкіz посрами1ла є3си2: не вёдаютъ бо въ тебЁ си1лы и3 премyдрости б9іz. мh же, тS почитaюще съ люб0вію зовeмъ ти2 си1це:

Рaдуйсz, б9eственнагw д¦а селeніе. Рaдуйсz, вeліе къ бGу дерзновeніе. Рaдуйсz, ў ўсыпaльницы твоеS молsщымсz kвлsющаzсz и3 и5мъ помогaющаz. Рaдуйсz, землeю и3 є3лeемъ t неS мнHгіz њсвzти1вшаz и3 t недyгъ и3сцэли1вшаz. Рaдуйсz, ћкw њдержи1мыхъ страстьми2 t ги1бели спасaеши. Рaдуйсz, ћкw tвергaтисz себE нaсъ научaеши. Рaдуйсz, любвE и3 смирeніz пyть во спасeніе нaмъ ўказyющаz. Рaдуйсz, во хрaмэ б9іемъ съ нaми незри1мw пребывaющаz.

Рaдуйсz, xeніе бlжeннаz, мlтвеннице њ душaхъ нaшихъ.