Библиотека / Акафисты / Акафист Симеону Верхотурскому / Икос 3

Јкосъ G

И#мёzй милосeрдіе мн0гое, њ призывaющихъ тS съ вёрою при1снw молишисz къ бGу, ў негH же равноaгGльнымъ житіeмъ твои1мъ вели1кое дерзновeніе стzжaлъ є3си2: не прeзри и3 нaсъ недост0йныхъ, трeбующихъ твоеS п0мощи, и3 ћкw дaры, пріими2 t нaсъ пёснь сію2:

Рaдуйсz, ћкw вс‰, є3ли6ка пр0сиши t бGа, дaруетъ ти2 гDь: рaдуйсz, ћкw мlтвы твои2 њ нaсъ, ћкwже кади1ло бlгов0нное, t бGа пріeмлютсz. Рaдуйсz, ћкw возжадA душA твоS къ бGу крёпкому: рaдуйсz, хrтA є3ди1наго возлюби1вый. Рaдуйсz, ћкw невозврaтнымъ желaніемъ послёдовалъ є3си2 є3мY: рaдуйсz, добродётельное житіE всегдA и3мёвый. Рaдуйсz, возненави1дэвый стр†сти мjра сегw2: рaдуйсz, маловрeменнагw ўтэшeніz на земли2 не и3скaвый. Рaдуйсz, смиренномyдріемъ ўкраси1выйсz: рaдуйсz, твeрдый ґдамaнте и3 ст0лпе непоколеби1мый прил0ги врaжіими. Рaдуйсz, ћкw нетлёніемъ тёло твоE прослaви гDь: рaдуйсz, ћкw t гр0ба твоегw2 и3 пeрсть пріeмлющіи и3сцэлsютсz.

Рaдуйсz, сmмеHне, чудотв0рче преди1вный.