Библиотека / Акафисты / Акафист Силуану Афонскому / Икос 5

Јкосъ є7

Ви1димъ тS, q пребlжeнне џтче сілуaне, въ п0двизэ бlгомъ, ѓки младeнецъ млекA мaтере любвE б9іz и4щуща и3 къ томY люб0вію пламенёюща, и3 слeзнw взывaюща: помzни2 душA моS люб0вь гDню, и3 согрёzсz сeрдце моE: кто2 бо дaстъ ми2 толи1кій жaръ, є4же не знaти ми2 пок0z во дни2, нижE въ нощи2 t любвE б9іz. Сегw2 рaди содрогаемсz сердцемъ, и3 ўмилzемсz душою њ толикомъ горЁніи любвE твоеS ко всещeдрому бGу, и3 ўми1льнw зовeмъ ти2:

Рaдуйсz, пaче слaдка мeда неутоли1мw прaвды б9іz жaждущій. Рaдуйсz, въ любви2 твоeй ко гDу ѓгGлHмъ подражaющій. Рaдуйсz, возносsй кади1ло мlтвы чcтыz, ѓки плaмень џгненный. Рaдуйсz, красот0ю ѓгGльскагw бlгоговёніz ўкрaсившій гHрнzz и3 дHльнzz. Рaдуйсz, ћкw nгню2 купины2 несгорaемыz сeрдце твоE ўподоблsшесz. Рaдуйсz, ћкw рyцэ твои2, ѓки мwmсє1овы за нар0дъ и3збрaнный, за всёхъ пред8 гDемъ простирaшасz. Рaдуйсz, тh бо возлюби1лъ є3си2 возжелaти судьбы2 б9іи на всsкое врeмz и3 взыскaлъ є3си2 њпрaвданій є3гw2. Рaдуйсz, ћкw непрестaннw є3мY взывaлъ є3си2: сп7си2, б9е, лю1ди тво‰ и3 бlгослови2 достоsніе твоE.

Рaдуйсz, џтче сілуaне, въ мlтвэ за мjръ горёніе любвE неугасaющее.