Библиотека / Акафисты / Акафист иконе "Умиление" (Серафимо-Дивеевская) / Икос 2

Јкосъ в7

Рaзумъ нб7сный стzжA сераф‡мъ, т‰жкимъ нед{гомъ лежA њдержи1мъ: тs бо молsше болёзнь и3сцэли1ти. Тh же, бlгaz, пришeдши во снЁ, кро6тцэ предстaла є3мY въ тишинЁ, џтроку жи1знь nбэщaвши, продли1ти. Тёмже, t смeрти тоб0ю сп7се6нный, слaдцэ воспЁ сераф‡мъ ўмилeнный:

Рaдуйсz, вhсшаz нб7а нб7съ. Рaдуйсz, м™и гDнz с™az. Рaдуйсz, р0ждшаz бeздну чуде6съ. Рaдуйсz, стaмно щедрHтъ всезлатaz. Рaдуйсz, тh бо нaмъ ми1лость kвлsеши. Рaдуйсz, вс‰ку болёзнь и3сцэлsеши. Рaдуйсz, дyшъ и3 тэлeсъ врачевство2. Рaдуйсz, п†дшихъ бlг0е возстaніе. Рaдуйсz, г0рнихъ ўмHвъ торжество2. Рaдуйсz, грёшникwвъ къ нб7у воззвaніе. Рaдуйсz, бGа за нaсъ ўмолsеши. Рaдуйсz, вр†жію сёть сокрушaеши.

Рaдуйсz, всёмъ рaдостэмъ ты2 є3си2 рaдость, всебlжeннаz.