Библиотека / Акафисты / Акафист Воскресению Христову / Икос 11

Јкосъ №i

Свёта подaтелю, ћкоже с0лнце, возсіsлъ є3си2 триднeвнw t гр0ба и3 вс‰ просвэти1лъ є3си2 свётомъ и4стиннагw бGопознaніz. Тёмже сэдsщіи во тьмЁ невёріz и3 сомнeніz ўвёрихомсz со ґпcлы, ћкw гDь є3си2, и3 не и3стzзyемъ ўжE: ты2 кто2 є3си2; но воскрeсшаго тS слaвzще, во ўмилeніи зовeмъ:

Хrт0съ воскрeсе, и3 всsчєскаz просвэти2 воскrніемъ свои1мъ. Хrт0съ воскрeсе, и3 свётъ вёчный возсіS во тьмЁ и3 сёни смeртнэй сэдsщымъ. Хrт0съ воскрeсе, и3 вBрнымъ подадE тaйнw њсэнsющее свhше д¦а сіsніе. Хrт0съ воскрeсе, и3 духHвнаz nчесA прeжде слэпhхъ tверз0шасz. Хrт0съ воскрeсе, и3 мы2 nц7A свётwвъ познaхомъ. Хrт0съ воскрeсе, да посрaмzтсz вси2 tвeргшіисz гDа слaвы и3 съ нaми да воспою1тъ:

Хrт0съ воскрeсе и3з8 мeртвыхъ, смeртію смeрть попрaвъ, и3 сyщымъ во гробёхъ жив0тъ даровaвъ.