Библиотека / Акафисты / Акафист Покаяния / Икос 4

Јкосъ д7

ЗемлS є4смь ѓзъ и3 въ зeмлю thду, t неsже взsтъ є4смь, ћкоже сaмъ глаг0лалъ є3си2, создaтелю м0й преслaвный, но прeждэ нeже найдeтъ смeрть на мS, прeждэ нeже вни1ду во гр0бъ, взирaz на беззак0нную жи1знь мою2, со слезaми зовY ти2, творцY моемY:

Поми1луй мS, помрачeннагw страстьми2. Поми1луй мS, заблyждающагw въ путeхъ мои1хъ. Поми1луй мS, побэждaющагосz скyпостію. Поми1луй мS, снэдaемагw зaвистію. Поми1луй мS, согрэши1вшагw ти2 њб8zдeніемъ без8 сhтости. Поми1луй мS, прогнёвавшагw тS њпи1вствомъ чрезмёрнымъ. Поми1луй мS, не напитaвшагw ѓлчущагw. Поми1луй мS, не напои1вшагw жaждущагw. Поми1луй мS, не лю1бzщагw брaта моегw2. Поми1луй мS, не почитaвшагw нёкогда роди1телей свои1хъ. Поми1луй мS, согрэши1вшагw ти2 дёломъ, сл0вомъ и3 помышлeніемъ. Поми1луй мS, прогнёвавшагw тS в0льными и3 нев0льными ѕлhми дэsніи мои1ми.

Поми1луй мS, гDи б9е м0й, и3 къ покаsнію призови2 мS, пaдшагw.