Библиотека / Акафисты / Акафист Никандру Псковскому / Икос 9

Јкосъ f7

Витjй многовэщaнных љзhкъ недоумёетъ тS, дост0йный всsкіz слaвы, слaвнэ прпdбне џ§е нікaндре, по достоsнію восхвали1ти и3 бlголёпнw прослaвити пaче-є3стeствєннаz дэлA тво‰, ±же твори1лъ є3си2 на земли2 во пл0ти сyщу ти2. но и3 по преставлeніи твоeмъ въ вёчное цaрство слaвы, и3дёже нhнэ по трудёхъ и3 п0двизэхъ слaдостнw почивaеши, мнHгаz и3 преслaвнаz чудесA твори1ти нaмъ не престаeши: честнaz бо рaка, и3дёже почивaютъ с™ы6z тво‰ м0щи, є4сть под0бна сілwaму, tнyдуже хр0міи, слэпjи, недyжніи и3 разслaбленніи здрaвіе ўлучaютъ. Мh же, и3мyще таков0е безцённое сокр0вище, бlгодaрствіем ўбэждaеми, воспэвaемъ тaкw:

Рaдуйсz, земнhй ѓгGле и3 нбcный человёче: рaдуйсz, во пл0ти жи1вый дух0внw, въ мjрэ преми1рнw. Рaдуйсz, честн0е носи1ло и3 похвалeніе с™hz трbцы: рaдуйсz, тричaстное души2 твоеS посвzти1вый є3ди1ному гDу. Рaдуйсz, крил0ма рaзума возлетёвый къ трис0лнечному свёту: рaдуйсz, в0лею твоeю потщaвыйсz свzти1ти себE, ћкwже с™ъ гDь бGъ нaшъ. Рaдуйсz, и3мёzй попечeніе не себЁ т0чію, но и3 всBмъ бlжeнства дости1гнути: рaдуйсz, и3сп0лненный ми1ра и3 любвE б9іz, и4миже ко всBмъ миролюби1въ и3 братолюби1въ бhлъ є3си2. Рaдуйсz, њсэнsемый дyхомъ бlгодaтей, и3 притекaющихъ къ тебЁ во сп7сeніе ўмудрszй: рaдуйсz, въ раскazніе пришeдшихъ милосeрдіемъ б9іимъ ўтэшazй. Рaдуйсz, пред8 лицeмъ б9іимъ, ћкw рaбъ пред8 гDемъ, ходи1вый: рaдуйсz, подви1жниче, тaкw текjй, ћкw дости1глъ є3си2 вэнцA твоегw2, є3г0же и3 нaсъ ўлучи1ти спод0би.

Рaдуйсz, пребlжeнне нікaндре, прпdбне џ§е нaшъ.