Библиотека / Акафисты / Акафист Сретению Господню / Икос 3

Јкосъ G

И#мyщи бGопріsтную дв7а ўтр0бу, востечE ко хрaму, держaщи на рукY своeю бGомладeнца хrтA, и3 приклони1въ колёна сво‰ пред8 гDомъ, съ весeліемъ и3 бlгоговёніемъ глаг0ла: q, превёчный џ§е, сE сн7ъ тв0й, є3г0же послaлъ є3си2 воплоти1тисz t менє2 сп7сeніz рaди чlвёческагw. СE пл0дъ ўтр0бы моеS, д¦омъ твои1мъ с™hмъ во мнЁ зачaтый и3 неизречeннw произшeдый, сE пeрвенецъ м0й. Пріими2 воплощeнное t менє2 твоE сл0во, пріими2 твоегw2 t менє2 сн7а, є3г0же тебЁ приношY, да тогw2 пл0тію и3 кр0вію t менє2 пріsтою, и3скупи1ши р0дъ чlвёчь. Мh же семY тaйному молeнію твоемY, пречcтаz, внёмлюще, вопіeмъ сн7у твоемY и3 бGу нaшему тaкw:

Грzди2, преслaдкій ї}се, ћкw д0ждь съ нб7сэ на чcтую зeмлю кр0ткw и3 ти1хо снисшeдый. Грzди2, сладчaйшій животE, ћкw кaплz кaплющаz на зeмлю въ воплощeніи незри1мw себE kви1вый. Грzди2, всеми1лостивый сп7се, взыскaти и3 сп7сти2 поги1бшіz пришeдый. Грzди2, пaстырю пред0брый, заблyдшіи џвцы понести2 на себЁ восхотёвый. Грzди2, врачY безнадeжныхъ, нeмощи и3 болёзни нaши на себE носи1ти и3зв0ливый. Грzди2, ѓгнче б9ій, грэхи2 всегw2 мjра взsти на себЁ возжелaвый. Грzди2, гDи слaвы, на џблацэ лeгцэ носи1мый, прeлести тмY tгнaти и3мёвый. Грzди2, цRю2 мjра, на пrт0лъ дв7довъ пришeдый, цrтво не t мjра сегw2 kвлszй.

Грzди2, пречcтаz, гDь съ тоб0ю и3 тоб0ю съ нaми.