Библиотека / Акафисты / Акафист Макарию Оптинскому / Икос 12

Јкосъ в7i

Вэнeцъ похвaлъ пріими2, џтче макaріе, и4же t мн0гіz любвE дерзнaемъ принести2 тебЁ ўбHгаz ч†да тво‰, тh же вэнцeмъ смиренномdріz, и4мже вэнчA тS хrт0съ, вэнчaй ны2, воспэвaющіz тебЁ сіS:

Рaдуйсz, ћкw неувzдaемаz слaва с™hхъ на вeрсэ твоeмъ почи2. Рaдуйсz, ћкw приснословyщую похвалY въ раи2 душA твоS вкуси2. Рaдуйсz, ћкw слeзъ твои1хъ сёzніе ни1ву гDню ўг0бзи. Рaдуйсz, ћкw снопы2 трудHвъ твои1хъ хrтY принeсый. Рaдуйсz, ћкw бGозри1тельную чcтотY бGъ сeрдцу твоемY даровA. Рaдуйсz, ћкw t чрeва твоегw2, по сл0ву хrтA, и3стечE д¦а с™aгw рекA. Рaдуйсz, нищетY дух0вную, ћкw сокр0вище некрад0мое при1снw въ нaсъ сохранszй. Рaдуйсz, кр0тостію и3 неѕл0біемъ ћкw щит0мъ дух0внымъ при1снw нaсъ покрывazй.

Рaдуйсz, џтче макaріе, зерцaло смиренномdріz.