Библиотека / Акафисты / Акафист Киприану и Иустине / Икос 9

Јкосъ f7

Вэтjи многовэщaнніи по достоsнію не возм0гутъ воспёти всS труды2 твоS, с™az їустjно, тh бо всёмъ сeрдцемъ и3 всeю душeю бGа возлюби1вши, всE твоE тщaніе и3 желaніе направлsла є3си2, во є4же с™yю в0лю є3гw2 и3сполнsти. Тёмже и3 нhнэ нaсъ, бёдами и3 скорбьми2 tzгчeнныхъ, не њставлsеши, но предстaтельствyеши за ны2 пред8 гDемъ, и3сцэлeніемъ ўтэшeніе нaмъ дaруz. Сегw2 рaди, восхвалsz тS, взывaемъ си1це:

Рaдуйсz, во бlги1хъ прошeніz нaша ск0ро и3сполнsющаz. Рaдуйсz, въ недyзэхъ стрaждущіz бlгодaтнw посэщaющаz. Рaдуйсz, въ моли1твахъ нaшихъ тeплое прибёжище. Рaдуйсz, њби1димымъ бlг0е ўтэшeніе. Рaдуйсz, вёрныхъ ко сп7сeнію д0браz настaвнице. Рaдуйсz, въ борeніихъ сyщимъ пом0щнице.

Рaдуйтесz, кmпріaне и3 їустjно, ск0ріи пом0щницы и3 моли1твеницы њ дyшахъ нaшихъ.