Библиотека / Акафисты / Акафист Иоанну Рыльскому / Икос 10

Јкосъ ‹

СтэнA непреwбори1ма бhсть ти2 смирeніе твоE дaже до смeрти, бlжeнне їwaнне: разумёвъ бо врeмz tшeствіz твоегw2, молeніе слeзное бGу вознeслъ є3си2, глаг0лz: џ§е вседержи1телю, ничт0же на земли2 блaго сотвори1хъ! Сегw2 рaди молю2 тS повелёти ѓгGлу блaгу пріити, да не возбранeнъ ми2 бyдетъ восх0дъ t духHвъ лукaвствіz! ГDи, въ рyцэ твои2 предаю2 дyхъ м0й! и3 сі‰ рёкъ, ѓбіе дyхъ и3спусти1лъ є3си2. Мh же, сицев0му првdному преставлeнію дивsщесz, тaкw тS ўбlжaемъ:

Рaдуйсz, житіeмъ и3 и3сх0домъ твои1мъ нaсъ поучazй: рaдуйсz, гHрнzz мyдрствовати, ґ не земн†z нaсъ призывazй. Рaдуйсz, никjимже сластє1мъ мірски1мъ себE приwбщи1вый: рaдуйсz, бlжeнную кончи1ну t бGа пріeмый. Рaдуйсz, њ смeрти при1снw въ животЁ своeмъ помышлsвый: рaдуйсz, словесA ґпcла, по вс‰ дни6 ўмирaю, и3сп0лнивый. Рaдуйсz, со ґпcломъ пavломъ смeрти вожделёвый: рaдуйсz, разрэши1тисz и3 со хrт0мъ бhти при1снw желaніе и3мёвый. Рaдуйсz, слезaми и3 мlтвами себE къ смeрти ўгот0вавый: рaдуйсz, сегw2 рaди t смeрти не на сyдъ, но въ жив0тъ пришeдый. Рaдуйсz, вёчнэй рaдости со хrт0мъ по смeрти пріwбщи1выйсz: рaдуйсz, дерзновeніе вeліе пред8 бGомъ стzжaвый.

Рaдуйсz, прпdбне їwaнне, рhльский чудотв0рче, слaво и3 рaдосте нaша.