Библиотека / Акафисты / Акафист Арсению Великому / Икос 7

Јкосъ з7

Н0вw и3 ди1внw бhсть житіE твоE, прпdбне џтче ґрсeніе, ћкw никто2 же t и4ноческагw сосл0віz восходи1лъ на ст0ль ди1вную стeпень безстрaстіz, на кyю восшeлъ є3си2 ты2, дости1гнувъ ѓгGльскіz чистоты2. Зрsща тs во пл0ти, нбcнaгw чlвёка, глаголи1мъ ти2:

Рaдуйсz, цэломyдріе души2 и3 тёла невреди1мо сохрани1вый. Рaдуйсz, џгнь п0хоти пл0тскіz погаси1вый. Рaдуйсz, вз0ра жeнъ и3збэгaвый. Рaдуйсz, џбразы и5хъ въ ќмъ николи1же держaвый. Рaдуйсz, кр0ткое и3 неѕлоби1вое сeрдце и3мёвый. Рaдуйсz, пустhнное њѕлоблeніе слaдцэ претерпёвый.

Рaдуйсz, ґрсeніе, вели1кій ўг0дниче б9ій.